Đerđe Vilagoš: Tužilac sam, odmor uzimam za takmičenja, Adriana umire od smeha kad ja bacam koplje

Životna priča Adriane Vilagoš jednog dana mogla bi da bude oslikana na filmskom platnu. Bila je na raskrsnici između rukometa i atletike, nekada je bacala vorteks, posle toga vežbala čak i sa metlom. Već neko vreme je najveća srpska nada u bacanju koplja. Ne samo da joj se prognozira vrhunska karijera, nego njen neverovatni uspon daje za pravo svima u Srbiji da se nadaju da do olimpijske medalje može već 2024. u Parizu.

U mlađim kategorijama je pokazala koliko je moćna. Medalje, rekordi, neverovatne dužine - postali su njena svakodnevica. Nedavno je otišla korak dalje i prvi put osvojila odličje na seniorskoj sceni. Poslednji hitac je doveo do srebrnog odličja i tako snove pretvorio u stvarnost (62,01m). Nije mnogo prošlo - zasijala je još jednom - sinoć je prvi put učestvovala na mitingu Dijamantske lige i osvojila je treće mesto sa daljinom od 63 metra.

Svega ovoga ne bi bilo da od prvog dana nije imala veliku podršku majke Đerđe. Zajedno sa njom učila je osnove bacanja koplja i malo po malo nagoveštavala da bi u budućnosti mogla da napravi čudo. Na Evropskom prvenstvu učinila je najponosnijom mamom i trenerom.

"Uvek sam volela bacanje koplja, bila mi je interesantna disciplina, ali da mi je neko rekao pre sedam, osam godina da će Adriana biti vicešampion Evrope, a da ću joj ja biti trener – rekla bih nema šanse", ispričala je za Mozzart Sport Đerđe Vilagoš. "Bilo je potrebno mnogo vremena i truda. Ja na početku nisam ni znala kako se baca koplje. Veoma često smo nas dve gledale na internetu ili TV-u snimke. Isprobavale smo stilove, jer i koplje ljudi bacaju drugačije. Pokušavale smo da nađemo tehniku koja joj odgovara, da sastavimo jednu koja je podjednako uspešna, a i prija joj. Izgleda da smo našle pravu".

Iako može da se pohvali da joj sjajno ide trenerski posao, nije joj to primarno zanimanje.

"I dalje radim kao tužilac. Za sada uspevam da se bavim i jednim i drugim. Godišnji odmor koristim isključivo za njena takmičenja i pripreme", uz osmeh kaže Đerđe.

Treća medalja za Srbiju: Zablistalo srebro Adriane Vilagoš!

Više ne brine samo o karijeri svoje ćerke, već i o drugim devojčicama u maloj vojvođanskoj opštini.

"Sad je u Malom Iđošu velika zainteresovanost, posebno kod devojčica. Prošle godine kad su krenuli njeni odlični rezultati u juniorskom uzrastu, tokom leta se 15 novih devojčica javilo da treniraju. Sve su želele da bacaju koplje. Ja ipak treba da im pokažem šta treba da se radi, ne mogu samo rečima da objasnim, pa kad nema nikog onda vežbam malo. Adriana za to vreme umire od smeha pored. Iz mesta lepo znam, a iz zaleta ipak prepuštam njoj".

Početni atletski koraci za veliku nadu Srbje nisu bili nimalo laki. 

"U jednom trenutku je trebalo da ide na takmičenje kao članica atletskog kluba. Pokazali su nam kako to izgleda, ali nismo imale koplje. A trebalo je nekako da vežba. Onda smo uzele metlu i mesec dana smo samo sa njom vežbale. Posle mesec dana smo dobile od mesne zajednice koplje pa nam je bilo mnogo lakše".

Zapravo, u atletske vode je uplovila sasvim slučajno.

"Ona je uvek imala neverovatno jak šut u rukometu. Da je profesor iz osnovne škole nije prijavio za takmičenje u bacanju vorteksa, nikada ne bismo saznali da je talenat. On nam je pomogao da bude u atletskom klubu. Zahvaljujući njenim odličnim rezultatima sa vorteksom, mi smo odlučile da probamo sa kopljem, da naučimo tehniku... Ali, tada nismo pretpostavljale da ćemo doći do ovakvih rezultata".

(MN Press)

Ima samo 18 godina, a već se priča da bi mogla da dominira na svetskoj sceni. Kad se pomene medalja na OI u Parizu, Đerđe nabaci skromni osmeh na lice. "U suštini mi se trudimo da idemo korak po korak. Cilj nam je da ona baca dobro, da napreduje, da ide nekom uzlaznom putanjom... Kako će biti u Parizu – videćemo. Do toga ima još mnogo vremena, mnogo zavisi i od konkurencije i niza drugih faktora. Nije sve samo do nje".

Vilagoš pomera granice: U Briselu bacila metar dalje nego na Evropskom prvenstvu

Može samo da se zamisli koliko će biti dramatična naredna takmičenja na kojima očekivanja budu veća nego sada. Na prvom seniorskom prvenstvu Adriana je pokazala kako se nosi sa pritiskom. Kad je delovalo da će ostati bez medalje, poslednji hitac je bacila toliko daleko, da je iza sebe ostavila čak i legendu ovog sporta 23 godine stariju Špotakovu. Bio je to finiš za film.

"U početku je bilo teško da gledam, dok nije bacila kako bi trebalo. Posle kad je u trećoj seriji imala 59, onda sam videla da se vratila u takmičenje. Samo sam čekala da vidim kada će uspeti da izvede tehnički malo ispravnije bacanje. Verovala sam u nju i kod tog poslednjeg pokušaja i veoma sam bila srećna kada je uspela".

Koplje Adriane Vilagoš će leteti do zvezda: Igrala rukomet, bacala metlu, pa počela da ruši svetske rekorde

Adriana će se i dalje takmičiti i na juniorskim prvenstvima. Sigurno da će puna samopouzdanja izlaziti pred svoje vršnjakinje, posle ovog seniorskog uspeha. Medalju na prvom takmičenju u seniorskoj konkurenciji nisu očekivale ni majka ni ćerka.

"Uopšte nisam o tome mogla da sanjam. Mi smo počele sa ovim jer nam se svidelo bacanje koplja. Jednostavno ona baca zato što voli. Kada smo otišle na Evropsko prvenstvo cilj nam je bio da uđemo u finale. Želeli smo da dobro baca, da se dobro oseća i da je zadovoljna sama sa sobom, bez obzira na to kakav bude plasman", podvukla je Đerđe Vilagoš.

PIŠE: Miljana ROGAČ